Dr Suman Malovic MIGRENE

Home
MIGRENE

MIGRENE I OSTALE GLAVOBOLJE

Postoje dva oblika glavobovlja : PRIMARNE I SEKUNDARNE. Ovima je, po poslednjoj medjunarodnoj klasifikacije bolesti, pridodata i grupa tzv KRANIJALNIH NEURALGIJA.
Od primarnih glavobolja najpoznatija je MIGRENA.
Migrena je periodični poremećaj koji se odlikuje ponavljanim napadima pulsirajuće glavobolje koja je veoma različita po intenzitetu, učestalosti i trajanju. Bol je najčešće jednostran, obično praćen gadjenjem , nekada i povraćanjem. U fazi akutnog bola bolesniku često smeta jaka svetlost (fotofoboja) i buka (fonofobija). Naša ordinacija , prva u regionu, primenjuje najsavremeniji metod prevencije napada primenom preparata pizotifena. U više od 90% slučajeva dolazi do znatnog proredjivanja napada , redukcije intenziteta i dužine trajanja bola. Posebno je značajno da je lek pokazao posebnu efikasnost u medikamentozno rezistentnim slučajevima migrene.
Pre uvodjenja terapije obavezno je uraditi neurološki pregled, elektroenecefalografiju, Color dopler krvnih sudova vrata, nekada i MR glave.
Najčešći oblik glavobolje su tzv TENZIONE GLAVOBOLJE.
Bol je najčešće obostran, nema pulzacija, a pacijenti ga opisuju kao pritisak ili stezanje. U nastanku ovih glavobolja emocionalni faktor ima važnu ulogu. Česta je kod depresije kao posledica somatizacije unutrašnje napetosti i strepnje. Javlja se u stresnim situacijama (problemi u porodici, na poslu), dugotrajnim prinudnim položajem glave ( rad za kompjuterom, pojedinim mašinama, dugotrajna vožnja vozila).
Poseban, na sreću dosta redak, tip glavobolje je tzv KLASTER GLAVOBOLJA. Karakteriše je izuzetno intezivan bol koji pacijenti opisuju kao neizdrživ. Za razliku od migrene kod koje se pacijent smiri, sedne ili prilegne čekajući da se bol smiri, kod ovih pacijenata dominira izrazita uznemirenost. Pacijenta mesto ne drži, kreće se, jauče, hukće, steže i trlja glavu. Nekada, bezuspešno pokušavajući da smanji bol, glavom udara o okolne predmete, pa čak i zid Na strani bola oko je crveno, nos zapušen, javlja se kijavica i preznojavanje. Po pravilu nema povraćanja i mučnine, a buka u jako svetlo ne pogoršavaju bol. Nadimak iz starih udžbenika neurologije „ samoubilačka glavobolja“ najbolje ilustruje intenzitet smetnji kod pacijenta. Primenom savereme terapije koja se primenjuje u našoj ordinaciji može se uspešno sprečiti ponovno javljanje ovih glavobolja.
Specifičnu grupu predstavljaju GLAVOBOLJE IZAZVANE LEKOVIMA. Njačešće se radi o dugotrajnom uzimanju kombinovanih analgetika, posebno onih koje sadrže fenacetin. Znatno su češće kod žena. Ovaj tip glavobolja je mnogo češći nego što se to uobičajeno misli jer se ovi pacijenti ne javljaju lekaru i sami se „leče“ Ne znajući šta je uzrok njihovih glavobolja, a znajući da analgetik koji uzimaju smiruje bol, vremenom povećavaju i dozu i učestalost uzimanja leka. Apsurdnost situacije u tome da je najefiaksniji lek za prestanak glavobolje baš onaj koji glavobolju izaziva! Bol se javlja kad nivo analgetka padne ispod odredjenog nivoa. Pacijenti nerado uzimaju neki drugi analgetik jer im „ne pomaže“. U lečenju oovih glavobolje i odvikavanju od leka neophodna je pomoć neurologa.
SEKUNDARNE GLAVOBOLJE su posledica nekog obolenja kod koga je glavobolja jedan od simptoma. Pacijenti sa glavoboljom često pomišljaju da je posledica tumora mozga. To je , na sreću, redji uzrok glavobolje medju pacijentima koji se javljauju na pregled., ali bi bila stručna greška da se odmah ne isključi kao mogući uzrok. Glavobolja se javlja kod povišenog krvnog pritiska, upale sinusa, raznih febrilnih stanja, trauma glave, oboljenja vratne kičme. Veoma intenzivna i naglo nastala glavobolja, po pravilu praćena mučninom i povraćanjem, javlja se kod ruptura anurizme moždanih krvnih sudova. Ona zahteva hitnu hospitalizaciju na neurohirurgiji radi dopunske dijagnostike ( snimanje krvnih sudova mozga) i eventualne operacije.
Treći tip glavolja su NEURALGIJE GLAVE I LICA. Medju ovim je najčešća neuralgija trigeminalnog živca.koji ima tri grane. Gornja grana inerviše predeo čela i očne duplje, srednja grana gornju, a donja grana donju vilicu. Bol se po pravilu javlja u jednoj od ovih grana, najčešće u prvoj. Glavna karakteristiuka bola je naglo nastajanje i pojava maksimalnog intenziteta od početka. Bol po pravilu ima sevajući karakter a intenzitet može biti takav da je na granici izdržljivosti. Dijagnostika i lečenje spadaju u domen neurologa.